Razmišljanja o „naučnosti“ u oralnoj implantologiji

Naše klinike su odavno odlučile da se na osnovu naših sopstvenih iskustava i statistika o velikim grupama pacijenata koje smo lečili fokusiramo isključivo na metodu oseofiksacije. Od 1998. godine više ne nudimo metode lečenja koje primenjuju (s našeg stanovišta zastarele) metode oseointegracije. Međutim, svesni smo da i danas još mnoge klinike primenjuju ove starije metode.

Pacijentima koji bi želeli više da saznaju o ovim starijim metodama se preporučuje da se informišu na onim klinikama koje ih još uvek nude. Tipični brendovi / primeri za ove metode su npr. „Straumann^®“ i "Nobel Biocare^®". Verovatno i svi ostali „Sistemi implanta u 2 faze“ funkcionišu isto kao i pomenuti brendovi. Oni verovatno dovode do istih rezultata lečenja i imaju iste poteškoće i probleme. U mnogim slučajevima oni zahtevaju „nadgradnju kostiju“ i pažljivu selekciju pogodnih pacijenata (tzv. odabrir pacijenata).

Uporedne studije između metode oseofiksacije i metode oseointegracije do sada još nisu sprovođene. Takve studije se čine neetičkim, budući da potpuno informisani pacijenti nikada ne bi izabrali metodu oseointegracije nakon što se tačno informišu o postojanju i načinu funkcionisanja metode oseofiksacije.

Istraživali smo raspoloživu literaturu: Čini se da raspoloživa naučna literatura o oseointegraciji ozbiljno krši važno ITT-načelo. Stoga se velika količina naučne literature iz oblasti „oseointegracija“ ne može koristiti kao referenca odnosno za poređenje. Do sada univerziteti ćute po ovom pitanju.

Šta je pogrešno u svim ovim studijama: Zbog velike (no bez otkrivanja detalja) „selekcije pacijenata“ koja se primenjivala u objavljenim studijama, primenljivost i efikasnost dvofaznih implanata u opštoj populaciji (npr. u dostavljenoj kohortnoj studiji) nikada nisu bile istraživane niti opisane. Objavljene studije iz oblasti dvofaznih implanata moraju da se posmatraju kao jednostavni izveštaji o pažljivo odabranim slučajevima a ne kao nasumice odabrane kontrolisane studije (RTC). Ipak, mnoge objavljene studije (čak i u dobrim stručnim časopisima) tvrde da se radi o RTC.

Pored ovoga, hteli bismo da zainteresovanoj javnosti skrenemo pažnju na to da se konvencionalni zubni implanti ređe indikuju kod starijih lica, budući da pacijenti, što više stare, na raspolaganju imaju manje viličnih kostiju a i zato što se, kako čovek stari, pojavljuje sve više pratećih bolesti, tj. ova lica ostaju izvan selekcije i ostaju nelečeni. Ovo je veoma nezadovoljavajuće. Ova grupa pacijenata (Zapravo, pacijenti starosnog doba 60+ godina su upravo oni kojima su najhitnije potrebni implanti!), u kliničkoj svakodnevici ostaje u mnogome nelečena ako se primenjuje starija metoda oseointegracije.

Već odavno postoje obimni i isključivo pozitivni izveštaji o istraživanju za Strategic Implant^®.

Na kraju, ovde bismo još želeli da napomenemo da u SAD-u i u raznim drugim državama širom sveta, pružaoci osiguranja od medicinske nesavesnosti savetuju svojim klijentima iz oblasti stomatologije da svoje klijente (dakle pacijente) obaveste o tome da implanti koji funkcionišu po metodi oseointegracije, u proseku funkcionišu samo sedam do osam godina. Na osnovu ovih činjenica polazimo od toga da se kod dvofaznih implanata pre radi o privremenim implantima. Čini se da su u proseku daleko od nekog trajnog rešenja. A zbog toga što se zahteva kritička „selekcija pacijenata“, ovi implanti smeju da se koriste samo u maloj grupi populacije.

Iz svih gore navedenih razloga smo se odlučili da ove starije tipove implanata ne koristimo kod naših pacijenata.