Oseointegracija / Oseofiksacija: Gde počivaju razlike?
1. Velike razlike postoje na području medicinskih kontraindikacija kao i u području opterećenja i rizika za pacijente
| Metoda oseointegracije | Metoda oseofiksacije | |
|---|---|---|
| Trajne medicinske kontraindikacije za zubne implantate, zbog čega dolazi do toga da lekari-praktičari isključe određene pacijente iz ove vrste lečenja | Nepovoljni medicinski uslovi (dijabetičari, visok krvni pritisak, različiti lekovi, IV lečenje bisfosfonatima itd.) Pušenje (ukoliko je nadgradnja kostiju deo plana lečenja) Nedovoljno raspoložive kosti i nepovoljni uslovi za ugradnju veštacke kosti |
--- |
| Privremene medicinske kontraindikacije za lečenje zubnim implantatima koje dovode do toga da lekar-praktičar privremeno odloži lečenje pacijenta | IV lečenje bisfosfonatima parodontalne infekcije, ciste u kostima, infekcije kosti, skorija radio terapija |
IV lečenje bisfosfonatima, nedavna terapija zračenjeme |
| Razlozi zbog kojih se pacijenti ne pristaju na lečenje | Dugo trajanje lečenja Izuzetno visoki troškovi implantološkog lečenja ovim implantima Visoki rizici u pogledu ugradnje veštačke kosti Dodatni troškovi za ugradnju veštačke kosti Strah od ponovljenog bola kod višefaznih hirurških protokola (mnogo hirurških koraka) Odbijanje da se do završetka implantološkog tretmana koristi mobilna privremena proteza ili da se duže vreme bude bez zuba Strah od periimplantitisa, koji može dovesti do bolova, infekcija, a konačno i do gubitka velike količine kosti pa sve do gubitka implanta |
Uprkos uporedivo nižim troškovima lečenja, neki pacijenti odlažu lečenje iz finansijskih razloga |
Tabela 1: U tabeli su prikazane bitne razlike između metode oseointegracije i metode oseofiksacije u pogledu trajnih i privremenih kontraindikacija kao i u pogledu razloga pacijenata zbog čega ne pristaju na lečenje.
2. Potpuno različita područja gde se ugrađuju implantati
Nakon vađenja zuba, vilične kosti se delimično povlače . Ovaj proces se naziva „atrofija“. Danas znamo da se zubnim implantima ovo povlačenje kosti može sprečiti. Konvencionalnim zubnim implantima se (metoda oseointegracije), međutim, pospešuje proces povlačenja kosti i dovodi do još većeg gubitka koštanog tkiva. Razlozi za ovo su: zbog svog velikog prečnika, hrapave površine i višedelnog dizajna, oni u mnogim slučajevima izazivaju dodatni gubitak kosti u području 1. korteksa. Ovo zatim dovodi do hronične infekcije, a kasnije često i do gubitka oseointegrisanih implanata. Pacijenti tada često jednostavno žele (nakon dužeg perioda patnje) da im se implanti zahvaćeni periimplantitisom uklone.
Starija metoda „oseointegracije“
Jedan konvencionalni „oseointegrisani“ implant se ugrađuje u 1. kortikalnu kost koja je već sama po sebi nestabilana, pa stoga svaki vertikalni gubitak kosti može da izazove nepovoljne promene kao što je periimplantitis.
Metoda oseofiksacije koja je danas na raspolaganju
Implanti, koji su koncipirani za oseofiksaciju, ugrađuju se u 2. koritikalnu kost. Ne javlja se periimplantitis, budući da su implanatati tanki i visko polirani. Prenos sile na kost dešava se u području 2. kortikalisa. Princip „bikortikalne“ ugradnje implantata preuzet je iz traumatologije gde se primenjuje od otprilike 1975. godine. Ovim načinom ankerisanja omogućava se rad u protokolima momentalnog opterećenja implantata.
3. bez periimplantitisa!
Terapija sa dvofaznim implantima (metoda oseointegracije) je zaista komplikovana. Ovo dugo traje i često je neophodno više hirurških zahvata. Međutim, ovo nije i glavni problem: kod mnogih od ovih „uspešno“ ugrađenih i krunicama ili mostovima opremljenih implanata posle dve do tri godine razvija se jedna podmukla i maligna pojava, koja se naziva „periimplantitis“.
Oboljenje počinje jednim malim zapaljenjem oko ovih implanata, što je praćeno sve većim infekcijama. Ova pojava često napreduje u naletima. Tokom vremena, veliki deo vilične kosti oko implanata će se razgraditi usled infekcije. Ova pojava se javlja samo kod implanata starijeg tipa i danas znamo da je razlog za ovo njihov veliki prečnik, hrapava površina i uopšte princip njihove konstrukcije. Stručnjaci podcenjuju i često umanjuju značaj opasnosti koju predstavlja ova pojava.
Mi ne možemo da razumemo zašto stomatolozi još uvek koriste ovakve implante – ali mnogi to rade!
Oko Strategic Implant®-a (ukoliko ga lekar-praktičar ispravno ugradi i ako pacijent dobro održava higijenu) nema razvoja periimplantitisa. Ovo je prikazano u svim do sada objavljenim studijama1. Već samo ovo je nepobitna prednost u odnosu na sve duge metode ugradnje zubnih implanata i drastično se povećava bezbednost pacijenata (upravo u poređenju sa starom metodom oseointegracije).
[1] Dobrinin O., Lazarov A, Konstantinovic V.K., et al. Immediate-functional loading concept with one-piece implants (BECES/BECES N /KOS/ BOI) in the mandible and maxilla- a multi-center retrospective clinical study. J. Evolution Med. Dent. Sci. 2019;8(05):306-315, DOI: https://doi.org/10.14260/jemds/2019/67
Pałka Ł, Lazarov A. Immediately loaded bicortical implants inserted in fresh extraction and healed sites in patients with and without a history of periodontal disease. Ann Maxillofac Surg 2019;9:371-8.
Lazarov A. Immediate functional loading: Results for the concept of the Strategic Implant®. Ann Maxillofac Surg 2019;9:78-88.
Gosai H., Anchilla Sonal, Kiran Patel, Utsav Bhatt, Phillip Chaudhari, Nisha Grag. Versatility of Basal Cortical Screw Implants with Immediate Functional Loading J. Maxillofac. Oral. Surg. 2021, https://doi.org/10.1007/s12663-021-01638-6
Upoređenje između lečenja pomoću Strategic Implant®-a i lečenja pomoću starijih metoda oseointegracije
| Strategic Implant® | Faze | Konvencionalno |
|---|---|---|
| Pregled Dijagnostgičke mere Plan lečenja |
1 | Pregled Dijagnostgičke mere Plan lečenja |
| Radovi u ustima: vađenje zuba, ostataka korenova i cisti. Ugradnja implanata, otisci za zubnu laboratoriju, kontrola rentgenom | 2 | Pripremni radovi: vađenje zuba, ostataka korenova i cisti. Čekanje da se rane zacele nakon ovih zahvata. |
| Proba metalnog okvira (0 – 1 dan nakon implantacije) | 3 | Ugradnja veštačke kosti i Sinus lift (ukoliko je potrebno) |
| Integracija mosta (1 – 3 dana nakon implantacije) | 4 | 1 - 2 meseca nakon implantacije kada kost dobro zaceljuje |
| — | 5 | Zarastanje kosti nakon vađenja zuba (2 – 4 meseca) |
| — | 6 | Pričvršćivanje implantoloških potpora za zaceljivanje |
| — | 7 | Uzimanje otiska, probe |
| — | 8 | Cementiranje mosta |
| Trajanje lečenja: 1 - 5 dana
Broj poseta stomatologu radi postupka lečenja: 4 - 5 |
Ukupno | Trajanje lečenja: 4 - 24 meseca
Broj poseta stomatologu radi postupka lečenja: 8 – 12 |